Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u članu 77. nedvosmislen je u definisanju načina na koji je potrebno pružiti obrazovnu i vaspitnu podršku učenicima sa potrebom za dodatnom podrškom, ali često za mnoge ostaje nejasno koje su to smetnje koje zahtevaju dodatnu podršku. Na ovom mestu biće navedene samo najčešće smetnje sa kojima se mogu sresti nastavnici u redovnoj školi, a koje zahtevaju dodatnu podršku, tj. individualizovani način rada ili izradu individualnog obrazovnog plana za učenika :

• smetnje u intelektualnom razvoju (Daunov sindrom, mentalna retardacija, autizam);
• smetnje u ponašanju (anksioznost, agresija, hiperaktivnost, ADHD-deficit pažnje i hiperaktivnost, emocionalna nestabilnost i dr.)
• poremećaji u telesnom razvoju;
• poremećaji u čitanju, pisanju i računanju (disleksija-poremećaj čitanja, disgrafija- poremećaj pisanja, diskalkulija- poremećaj sposobnosti računanja)
• govorne smetnje (dislalija- izostavljanje, zamena glasova pri izgovoru reči, tapifemija- brzopletost, bradilalija- usporen govor, mucanje, učestalo ponavljanje glasova, slogova ili reči, rastezanje, grčevi u izgovoru i dr.);
• smetnje čula sluha;
• smetnje čula vida;
• socijalna uskraćenost...