Objavljujemo izveštaj sa književne večeri posvećene Ranku Simoviću, koji nam je poslala koleginica prof. Aleksandra Mišić:
Nastavljajući ciklus „Zavičajni pisci u oku profesora“ koji je osmislila prosvetni savetnik Danijela Kovačević Mikić, a koji je već lepo zaživeo u našem gradu, čačanska publika imala je priliku da prisustvuje jednoj sasvim neobičnoj književnoj večeri.
Neobičnoj, iz nekoliko razloga. Najpre, jer je bila počastvovana prisustvom našeg zavičajnog stvaraoca, gospodina Ranka Simovića. Potom, i zbog toga što su o delu govorila tri profesora književnosti i to tri rođene sestre. Treće, što su o književnom opusu našeg pisca, svako na svoj način, govorili predstavnici tri generacije iz jedne porodice. I konačno, što su i kćeri i roditelji iz prosvetnih voda, u kojima je, na višestruki način, i naš gost.
Aleksandra Mišić, profesor književnosti, u nastavi radi već 23 godine, majka je troje dece. Zaposlena je u čačanskoj Gimnaziji. Biljana Paunović, radi u Gimnaziji u Gornjem Milanovcu, 13 godina je profesor, majka je troje dece. Ljiljana Ranković, njena sestra bliznakinja, takođe je 13 godina u nastavi, majka je četvoro dece. Radi u Tehničkoj školi u Čačku kao profesor književnosti.
One su govorile o književnom opusu Ranka Simovića, našeg zavičajnog pesnika. Ranko Simović rodio se 1932. godine. Trnavac je po rođenju i poreklu. U Trnavi je završio osnovnu školu, Gimnaziju u Čačku, a Pravni fakultet u Beogradu. Bavio se istraživačkim radom u oblasti obrazovno-pravnog sistema i odbranio doktorsku tezu. Piše i objavljuje poeziju za odrasle i decu, kratke priče, televizijske scenarije, priručnike i udžbenike, uređuje knjige i časopise. Autor je velikog broja pesničkih zbirki, zastupljen u mnogim antologijama, u lektiri, čitankama i zbornicima. Prevođen na više jezika, dobitnik nagrada za poeziju, priče i scenario.
Biljana Paunović govorila je o Ranku Simoviću kao metodičaru srpskog jezika, Ljiljana Ranković o rodoljubivim pesmama za decu našeg pesnika, a Aleksandra Mišić o njegovoj ljubavnoj poeziji. Radmila Živković, profesor srpskog jezika u penziji, kazivala je besedu o Ranku Simoviću i njegovoj privrženosti zavičaju, a Radiša, njen suprug, dugogodišnji učitelj, profesor i direktor škole u Trnavi, nostalgično se osvrnuo na drugovanje sa svojim trnavskim susedom. Valja reći da su oni roditelji tri profesora književnosti.
Na kraju večeri publici se obratio pesnik ,čije pesme i danas krase najnovije čitanke, pročitavši i nekoliko svojih pesama. Veče je obogaćeno muzičkim i recitatorskim tačkama. Deca uzrasta od 5 do 8 godina (deca profesora) kazivala su stihove, dok je jedna od sestara, uz muzičku pratnju na gitari, otpevala pesmu Jadranke Stojaković „Sve smo mogli mi“. Bio je ovo divan način da se Čačani upoznaju sa stvaralaštvom zavičajnog pesnika.
Televizijski prilog TV "Galaksija" o ovom književnom druženju pogledajte ovde.