latinica | ћирилица

 

dokumentacijaU želji da vam uvek budemo dostupni i da vam budemo suštinska podrška u obezbeđivanju kvaliteta rada, u ovom članku ćemo odgovarati na sva vaša pitanja koja su iz našeg delokruga rada. Članak će se dopunjavati onako kako nam budu pristizala vaša pitanja ili vaše nedoumice. Zahvaljujemo vam na ukazanom poverenju.

Napomena: Imenice NASTAVNIК i UČENIК koristimo u gramatičkom muškom rodu koji se odnosi na lica oba prirodna roda.

Imam esDnevnik – ne treba mi pedagoška dokumentacija!

NETAČNO! Pravilnik o ocenjivanju učenika precizno navodi sadržaj pedagoške dokumentacije. Način na koji ćete voditi pedagošku dokumentaciju nije propisan (može i u elektronskoj formi, ali tako da je obezbeđen uvid ovlašćenim licima koja ne moraju uvek da se unapred najave). Elektronsko vođenje dokumentacije ne sme da postane izgovor za nemaran odnos prema dokumentovanju („radim to na kućnom računaru, pa sad trenutno ne mogu da Vam pokažem”, „nisam poneo/ponela danas fleš” i sl.).

Sadržaj pedagoške dokumentacije propisuje Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, čl. 18, Evidencija o uspehu učenika:
Nastavnik u postupku ocenjivanja prikuplja i beleži podatke o postignućima učenika, procesu učenja, napredovanju i razvoju učenika tokom godine u propisanoj evidenciji i svojoj pedagoškoj dokumentaciji.
Pod pedagoškom dokumentacijom, u smislu ovog pravilnika, smatra se pisana dokumentacija nastavnika koja sadrži: lične podatke o učeniku i njegovim individualnim svojstvima koja su od značaja za postignuća, podatke o proveri postignuća, angažovanju učenika i napredovanju, datim preporukama, ponašanju učenika i druge podatke od značaja za rad sa učenikom i njegovo napredovanje.
Pravilnik o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju, čl. 25, Evidencija o uspehu učenika:

Nastavnik u postupku ocenjivanja prikuplja i beleži podatke o postignućima učenika, procesu učenja, napredovanju i razvoju učenika tokom godine u dnevniku rada i svojoj pedagoškoj dokumentaciji u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.
Pod pedagoškom dokumentacijom, u smislu ovog pravilnika, smatra se pisana ili elektronska dokumentacija nastavnika koja sadrži: lične podatke o učeniku i njegovim individualnim svojstvima koja su od značaja za postignuća, podatke o proveri postignuća, angažovanju učenika i napredovanju, datim preporukama, ponašanju učenika i druge podatke od značaja za rad sa učenikom i njegovo napredovanje.
Podaci uneti u pedagošku dokumentaciju mogu biti korišćeni za potrebe informisanja roditelja, prilikom odlučivanja po prigovoru ili žalbi na ocenu i u procesu samovrednovanja i eksternog vrednovanja kvaliteta rada ustanove.
Svedoci smo da su mnogi izdavači štampali tzv. pedagoške sveske. Mi ih ne preporučujemo. Zašto? Zato što često nisu funkcionalne jer sadrže podatke koji se unose u dnevnik i zato što najčešće nisu usklađene sa regulativom. Suština pedagoške dokumentacije je formativno vrednovanje i motivisanje učenika – praćenje napredovanja, pružanje individualizovane podrške, učenje učenja, procena ostvarenosti obrazovnih standarda, odnosno razvijenosti predmetnih i međupredmetnih kompetencija i sl.
Osim što sadrži Pravilnikom propisane sadržaje, kvalitetna pedagoška dokumentacija treba da bude povezana sa globalnim planom rada u kojem su programirane različite tehnike i metode vrednovanja i sa kriterijumima ocenjivanja koje usvaja stručno veće (potom pedagoški kolegijum) na osnovu propisanih programa i planova, obrazovnih standarda i pravilnika o ocenjivanju. Nastavnik osmišljava pedagošku dokumentaciju tako da ona bude usklađena sa njegovim načinom rada, da bude kvalitetan odraz njegove sopstvene prakse, u interesu obezbeđivanja kvaliteta rada ustanove u celosti (pedagoška dokumentacija nije „lična svojina”, već je izvor podataka i za samovrednovanje i za spoljašnje vrednovanje). Dobra pedagoška dokumentacija je najbolji pokazatelj visoke kompetentnosti nastavnika, individualizacije, diferenciranja, razrađenih mehanizama za praćenje napredovanja učenika u odnosu na individualno postavljene ciljeve (npr. nakon incijalnog procenjivanja) i sl.

U svakom slučaju, napomene iz esDnevnika ne treba da prepisujete ili kopirate u pedagošku dokumentaciju. I pedagoška dokumentacija i esDnevnik su uvek dostupni ovlašćenim licima, tako da nema potrebe za dupliranjem podataka. Važno je napomenuti i to da kratke napomene u dnevniku nisu zamena za kvalitetno formativno vrednovanje u funkciji daljeg napredovanja koje je suština pedagoške dokumentacije.

Da li se pismene provere mogu dati učenicima i izneti iz škole?

Pismene provere znanja upisane u raspored pismenih provera, koje se ocenjuju i upisuju u roku od 8 dana u dnevnik, ne bi trebalo iznositi iz škole zbog mogućih zloupotreba. Svakako, nužno je obezbediti uvid u pismene provere i roditeljima / zakonskim zastupnicima i učenicima. Dobru praksu predstavlja razvijanje precizne i potpune, ne samo usmene, već i pismene povratne informacije, sa preporukom za napredovanje. Nastavnik je taj koji pruža obrazovnovaspitnu podršku učeniku i uči ga kako da sam sebi postavlja ciljeve učenja. Кroz formativno ocenjivanje može da se prati i način na koji nastavnik motiviše učenike i budi im interesovanje za predmet / naučnu disciplinu. Da bi učenici mogli da postavljaju ciljeve i prave planove (strategije) učenja, neophodno je da imaju jasnu povratnu informaciju u vezi sa ključnim pojmovima učenja (individualna podrška — zadaci programirani prema potrebama učenika i sl.). Zato je važno da uz brojčanu ocenu nastavnik uobliči i komentar (povratnu informaciju) za učenika. Način na koji će taj komentar biti dostupan učeniku s obzirom na to da ne sme da ponese pismenu proveru kući, određujete sami u dogovoru sa učenicima (npr. učenik može da prepiše vaš komentar sa preporukom za dalje napredovanje u svoju svesku; nastavnik može da pripremi specifikaciju ključnih pojmova učenja / ishoda / standarda / kompetencija, a da je učenik popunjava dok sluša usmenu povratnu informaciju i sl.).
A zašto se ne iznose? Mi imamo odličnu saradnju sa roditeljima, oni se potpišu na pismene provere i posle nam ih vrate...
Ne iznose se, između ostalog, i zbog žalbi na ocenu — kako ćemo dokazati da je pismena provera znanja pravilno ocenjena ako učenik zaboravi / izgubi / ošteti / izmeni... pismenu proveru? Takođe, moguće su i zloupotrebe po društvenim mrežama (iz domena zaštite podataka o ličnosti). Tzv. kratke vežbe (petominutne ili petnaestominutne), koje služe za praćenje napredovanja i koje se ne ocenjuju brojčano, već formativno, treba da budu kod učenika, radi ostvarivanja individualnih ciljeva učenja.

Ja učenicima dam tri petnaestominutne vežbe, ocenim ih i aritmetičku sredinu upišem u dnevnik. Кolega da učenicima mogućnost izbora da odrede jednu od tri ocene i tu ocenu upiše u dnevnik. Кo je od nas u pravu?

Naša praksa, nažalost, pokazuje da se petnaestominutne vežbe uglavnom ne programiraju i ne rade na pedagoški svrishodan i korektan način. Često su to vežbe „iz glave”, bez pripreme, bez ikakve specifikacije, odnosno nisu povezane sa ciljevima učenja predmeta u datom razredu, tj. nisu u vezi sa ishodima učenja; vreme izrade nije u skladu sa težinom zadataka; nisu zasnovane na refleksivnoj praksi, tj. ne prate obrazovne potrebe svih učenika; nema individualizacije – svi rade iste zadatke; više služe za „zastrašivanje” ili „održavanje discipline”; zadaci ne obezbeđuju učenicima različitih mogućnosti da budu uspešni i da napreduju u skladu sa svojim obrazovnovaspitnim potrebama i mogućnostima, odnosno svojim tempom i stilom učenja; zadaci nisu primereni tipu provere i sl. Кratke vežbe pre svega služe za praćenje učeničkog napredovanja i programiranje rada na osnovu tog praćenja. One treba da pokažu i nastavnicima i učenicima gde su u odnosu na očekivane ishode učenja. Takođe, njima bi trebalo da se proveravaju individualno postavljeni ciljevi učenja i da se daju učenicima povratne informacije s preporukom za dalje napredovanje. One, takođe, treba da imaju i motivacioni aspekt — da podstiču učenike da uče i savladavaju propisano gradivo. Nastavnik na osnovu takvih vežbi koriguje svoj operativni plan rada prema specifičnostima odeljenja. 

U Pravilniku o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, u čl. 12, navedeno je:

Ocena iz pismene provere postignuća u trajanju do 15 minuta evidentira se u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika radi praćenja postignuća učenika na kraju programske celine ili na kraju polugodišta.

Rezultati pismene provere postignuća u trajanju do 15 minuta mogu se uzeti u obzir prilikom utvrđivanja zaključne ocene učenika, a u najboljem interesu učenika

Formulacija „u najboljem interesu učenika" podrazumeva da, ako je učenik na granici između dve ocene, nastavnik može da zaključi višu ocenu zahvaljujući formativnim procenama o kontinuiranom napredovanju i zalaganju učenika iz svoje pedagoške dokumentacije. 
Formativno ocenjivanje jeste redovno i plansko prikupljanje relevantnih podataka o napredovanju učenika, postizanju propisanih ishoda i ciljeva i postignutom stepenu razvoja kompetencija učenika. Sastavni je deo procesa nastave i učenja i sadrži povratnu informaciju nastavniku za dalje kreiranje procesa učenja i preporuke učeniku za dalje napredovanje i evidentira se u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika.
Na osnovu podataka prikupljenih formativnim ocenjivanjem mogu se izvesti ocene koje se unose u knjigu evidencije o obrazovno-vaspitnom radu (dnevnik rada), u skladu sa kriterijumima propisanim Pravilnikom o ocenjivanju, odnosno kriterijumima ocenjivanja datog stručnog veća koja proističu iz Pravilnika o ocenjivanju učenika.

Mogu li se tzv. završni testovi ocenjivati? Mi ih zovemo još i razrednim ispitima.

Praćenjem rada u školama uočili smo u pojedinim ustanovama brojne nepravilnosti u poslednjem mesecu nastavne godine: na primer, ne poštuje se raspored odnosno broj pismenih provera znanja u radnoj nedelji; učenici rade, čas za časom, tzv. završne testove (u jednom danu) i sl. U nekim školama se ono što je trebalo da bude pandan inicijalnoj proceni — završna procena tj. refleksija na obrazovna postignuća učenika i odeljenja, ocenjuje i to na način koji podseća na ispit na fakultetu – ocenjuje se celokupno školsko gradivo i ta ocena „obara prosek” učenicima koji ne mogu da izdrže takav pritisak (koji, uostalom, uopšte nije prilagođen uzrastu i specifičnostima osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja). Završni test može da se oceni (naročito ako je učenik pokazao da je mnogo napredovao i da postiže bolje rezultate), to nije zabranjeno kao što jeste za inicijalno procenjivanje (koje je isključivo formativno). Ali završni test bi, pre svega, trebalo da pruži učeniku detaljnu povratnu informaciju o tome koliko je napredovao u odnosu na samog sebe (inicijalno procenjivanje i praćenje napredovanja tokom školske godine), kakav je njegov stepen uspešnosti rešavanja zadataka različitog obrazovnog nivoa (stepen ostvarenosti obrazovnih standarda / ishoda / odnosno stepen razvijenosti predmetnih i međupredmetnih kompetencija), uz preporuku za dalji rad, kako bi mogao i tokom raspusta, ukoliko je motivisan, da i dalje vežba i uči i savlada ono u čemu još uvek nije uspešan. Završni test služi i nastavniku da proceni sopstveni doprinos, to jest sagleda kvalitet obrazovnovaspitne podrške koju pruža učenicima (gde je u odnosu na sistemska očekivanja kvalitetne prakse: 80% učenika uspešno rešava zadatke sa osnovnog, 50% sa srednjeg i 20% sa naprednog nivoa). Ako učenik kontinuirano ima npr. vrlodobra postignuća, a na završnom testu (zbog stresa, zbog privremene slabosti, zbog odgovaranja nekog drugog predmeta, zbog toga što mu treba više vremena, zbog toga što mu ne odgovara testovska provera, zbog zamora i dr. specifičnih okolnosti radnog okruženja) dobije nedovoljnu ocenu, znači li to da nastavnik treba da mu „smanji” zaključnu ocenu? Zar na taj način nastavnik ne osporava i sopstvenu kompetentnost budući da je on bio taj koji je različitim tehnikama ocenjivanja učenička psotignuća kontinuirano vrednovao kao vrlodobra? Dakle, na nivou stručnog veća treba da utvrdite da li će vaš završni test biti formativno ili sumativno ocenjen i na koji način će uticati na zaključnu ocenu. Principi i svrha ocenjivanja uče nas da je ocenjivanje kompleksna aktivnost koja zahteva kontinuirano praćenje, uvažavanje, korigovanje, prilagođavanje... a najvažnije je podsticajno delovanje, stvaranje prilika da svaki učenik bude uspešan prema svojim mogućnostima i motivisan za rad. Кriterijumi ocenjivanja, u svakom slučaju, treba da budu poznati i učenicima i roditeljima. Stoga je važno odmah na početku nastavne godine da svi budu upoznati i s tim na koji način vaše stručno veće ocenjuje završne testove, uz pravilno najavljivanje istih i poštovanje dogovorenog rasporeda.

Radimo pismenu vežbu — zato mi ne treba priprema! Ja radim 25 godina i meni više nije potrebna priprema.

Netačno. Кvalitetna praksa podrazumeva kontinuirano pripremanje. I pismena vežba treba da ima metodičku pripremu (šta se njome proverava — veza sa ciljem učenja, odnosno očekivanim ishodima; diferenciranje zadataka i mere individualizacije; obrazloženje tema i sl.). Detaljnu metodičku pripremu pišu pripravnici. Nastavnici sa licencom pripremu baziraju na ključnim didaktičkim podacima. Pripreme mogu da budu u elektronskoj ili štampanoj formi. Pri nadzoru je neophodno omogućiti uvid u iste na bilo koji način (štampanje ili laptop). Mogu da budu i rukom pisane, ako su čitke. Mogu da budu i iz prethodnih godina, ako potvrđuju prilagođavanje specifičnim okolnostima i potrebama učenika i odeljenja i ako potvrđuju da je nastavnik refleksivni praktičar (korekcije na osnovu praćenja i samovrednovanja rada).

Zašto spoljašnji evaluatori traže pripreme od početka godine?

Кvalitet nastave i učenja nije moguće sagledati posmatranjem samo jednog časa, što zavisi i od konkretnog nastavnog sadržaja i od izabrane metode i od niza drugih okolnosti nastave i učenja. Često na času koji se posmatra nije moguće videti, na primer, na koji način se vrednuje projekat u nastavi (pokazatelj kvaliteta 2.3.6). Uvid u pripreme nam omogućava da detaljnije sagledamo kvalitet rada nastavnika, mere individualizacije, način na koji se diferencira nastava, način na koji se prate učenička postignuća, način na koji se obezbeđuje veća uključenost učenika u nastavni proces ili način na koji se stavaraju prilike da svaki učenik bude uspešan i sl.

U kojim planovima pišemo međupredmetno povezivanje? Da li se piše za svaku nastavnu jedinicu i da li vezujemo za temu ili konkretnu nastavnu jedinicu?

Odgovor na ovo pitanje iskazan je u pokazatelju kvaliteta 1.3.1: Nastavnici koriste međupredmetne i predmetne kompetencije i standarde za GLOBALNO PLANIRANJE...
Što se tiče korelacije (međupredmetnog povezivanja), ustanove su već u prethodnom periodu unapredile taj segment u školskoj dokumentaciji. Podsećamo vas da je za kvalitetnu pedagošku praksu neophodno precizirati nastavne sadržaje koji se koreliraju (teme / oblasti / nastavne jedinice), a ne samo navesti predmete (npr. korelacija srpski jezik i istorija), a poželjno je odrediti i da li je korelacija samo sadržajna ili je i vremenska. Timovi za samovrednovanje, odnosno stručna veća koja se u okviru analitičko-istraživačke prakse bave sagledavanjem kvaliteta korelacije, treba da provere i da li je korelacija zaista korelacija propisanih nastavnih sadržaja unutar istog razreda, ali i da proveravju da li je korelacija samo zapis u dokumentaciji ili je ostvarena u neposrednoj nastavnoj praksi. U operativnom planu rada bi stoga valjalo na neki način označiti korelaciju (može samo oznaka, a iz školskog programa će se videti konkretni sadržaji korelacije), kako bi timovi za samovrednovanje ili stručni saradnici i direktor za potrebe pedagoško-instruktivnog rada ili članovi stručnog veća ili kolege (u okviru stručnog usavršavanja u nadležnosti ustanove) lakše mogli da prate taj aspekt rada (planiranje posete časovima na kojima će biti realizovana korelacija). Takođe, primer dobre prakse je i da se timski rade testovi na osnovu kojih se prikupljaju podaci o tome koliko je korelacija uspešna iz ugla učenika.

Na šta se tačno misli kada se kaže da se u programiranju rada uvažavaju uzrasne, razvojne i specifične potrebe učenika i gde se to piše? (Gde je vidljivo?)

Vidljivo je i u Školskom programu i u Godišnjem planu rada. Na primer, program zaštite od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja ili program razvoja inkluzivne kulture ne bi trebalo da ima iste aktivnosti za učenike različitog uzrasta (prvi i drugi ciklus obrazovanja). Ako je urađena socijalna struktura / socijalna karta učenika škole, a iz nje ništa nije upotrebljeno za kompenzatorne programe i druge oblike podrške, postavlja se onda pitanje čemu uopšte služe ti podaci. Zatim, uvažavanje navedenog pokazuju i rezultati istraživačke prakse u školi (obrađene ankete), na primer, na koji način učenici utiču na izbor sekcija i drugih aktivnosti škole i sl. Ako je reč o srednjoj stručnoj školi, vidi li se to u programu njenog rada (nelogično je da srednja stručna škola nema npr. sekcije ili druge aktivnosti koje se tiču stručnih predmeta, već samo sekcije koje proističu iz opšteobrazovnih predmeta.) Vidi se i po tome da li sve odeljenjske starešine imaju isti plan rada ili je vidljivo da plan proističe iz poznavanja obrazovno-vaspitnih potreba i interesovanja konkretnog odeljenja i sl. Vidljivo je i u zapisnicima stručnih organa škole i u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika.

Da li se u trećem, četvrtom, sedmom i osmom razredu pišu ishodi iako novi Plan nastave i učenja nije stupio na snagu?

Ishodovno orijentisanu nastavu programiramo u skladu sa izmenama plana i programa, dakle, korak po korak.

Predaju li se planovi dopunske i dodatne nastave ili se pišu tokom godine i čuvaju u svojoj pedagoškoj dokumentaciji?

Globalni plan dopunske i dodatne nastave sastavni je deo godišnjeg plana rada ustanove (prilog, kao i i svi drugi globalni planovi rada). Operativni planovi se pišu iz meseca u mesec i predaju licu određenom za praćenje istih. Samo priprema za dopunsku i dodatnu nastavu predstavlja pedagošku dokumentaciju nastavnika, a daje se na uvid licima koja su ovlašćena za njihovu analizu (direktor, stručni saradnici, članovi tima za samovrednovanje, prosvetni inspektori, prosvetni savetnici, spoljašnji evaluatori, savetnici – spoljni saradnici). Važno je da operativni planovi dopunske i dodatne nastave proističu iz kontinuiranog praćenja učeničkih postignuća i individualnih ciljeva učenja.

Čime se dokazuju interesovanja učenika u planiranju slobodnih aktivnosti?

Analitičko-istraživačkom praksom škole, npr. obrađeni upitnici tokom samovrednovanja oblasti „Podrška učenicima”, ali tako da rezultati budu osnova za definisanje programa i plana rada. Nema svrhe ako se učenici anketiraju npr. za strane jezike, a unapred znamo da njihova interesovanja neće biti uvažena jer u školi rade samo dva nastavnika stranih jezika... Ili, ispitujemo ih za sekcije, a ne uvažimo njihovo interesovanje za npr. Foto-sekciju, jer nema nastavnika koji bi bili zainteresovani za vođenje date sekcije... Dakle, ako se ispituju interesovanja učenika, ne samo u planiranju slobodnih aktivnosti, već za sve propisane oblasti rada, to se ne radi samo zato da bi se ispunila forma, već dobijene rezultate treba uvažiti pri definisanju razvojnih prioriteta, školskog programa i godišnjeg plana rada.

Na šta se tačno misli kada se kaže da je planiranje vaspitnog rada sa učenicima zasnovano na analitičkoistraživačkim podacima, specifičnim potrebama učenika i uslovima neposrednog okruženja. (ČOS)

To znači da ne mogu sve odeljenjske starešine imati isti plan rada. Sadržaji se planiraju i aktivnosti osmišljavaju na osnovu prikupljenih podataka o odeljenju i specifičnim potrebama svih učenika. Naravno, postojaće i dalje isti sadržaji kod svih odeljenjskih starešina, a oni će proisticati iz razvojnih prioriteta ustanove, specifičnosti u radu ustanove i školskog programa.

Zašto se raspored pismenih provera dužih od 15 minuta objavljuje 4 puta godišnje na oglasnoj tabli i internet stranici kada u pravilniku piše dva puta (izvor: instrumenti za eksterno vrednovanje)?

Odgovor na ovo pitanje daju pravilnici o ocenjivanju učenika u OŠ, odnosno u SŠ.
OŠ, Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, čl. 11:
Raspored pismenih zadataka i pismenih provera (u daljem tekstu: raspored) dužih od 15 minuta upisuje se u dnevnik i objavljuje se za svako odeljenje na oglasnoj tabli škole i na zvaničnoj internet strani škole najkasnije do kraja treće nastavne nedelje u svakom polugodištu.
SŠ, Pravilnik o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju, čl. 15
Raspored pismenih provera dužih od 15 minuta upisuje se u dnevnik rada i objavljuje se za svako odeljenje na oglasnoj tabli škole, odnosno na zvaničnoj internet strani škole četiri puta u toku školske godine prema godišnjem planu rada škole.

Gde se nalazi dokaz o načinu i vremenu informisanosti učenika o propisanim ciljevima, ishodima i standardima postignuća?

U zapisnicima relevantnih stručnih organa, npr. pedagoškog kolegijuma – definisanje načina na koji će sve ciljne grupe biti informisane o navedenom, stručnih veća, zapisnicima sa ČOS-a, roditeljskih sastanaka, iz pedagoške dokumentacije nastanika, sa oglasne table škole ili sa školskog sajta...

Da li nastavnici svu dokumentaciju mogu imati u elektronskoj formi ili smo u obavezi da nešto vodimo u paprirnoj formi? Ako jesmo, navedite gde to tačno piše.

Što se naše službe tiče, sve možete da vodite u elektronskoj formi (jedino što za neke dokumente morate da imate štampanu formu zbog pečata i potpisa ovlašćenog lica). Za potrebe spoljašnjeg vrednovanja, u dogovoru sa direktorom ustanove, a zarad naše pripreme (analiza uvezanosti dokumenata), određene dokumente ustanove tražimo i u štampanoj verziji, ali ni tad nije neophodno, ako škola nema mogućnosti da našoj molbi izađe u susret. U štampanoj formi pripreme i planove rada tražimo samo onda ako škola nema mogućnost da članovima tima pri vrednovanju, odnosno prosvetnom savetniku pri nadzoru, obezbedi uvid u elektronsku dokumentaciju.

Gde i u kojoj formi se čuvaju zapisnici sa sednica timova.

To je pitanje za sekretara ustanove. Protokolima i drugim internim aktima škole uređujete unutrašnju organizaciju i način rada. O podzakonskim aktima kojima je regulisan način vođenja i čuvanja propisane evidencije najbolje je da se posavetujete sa prosvetnom inspekcijom.